Светосавска химна је песма посвећена Светом Сави, која се пева на Савиндан у свим школама у Србији, Републици Српској и у расејању.
Историјат
Свечана песма испевана током 18. века у славу Светог Саве, најстарија је химна у Срба. Написана је на црквенословенском језику и имала је четири строфе. Јавно је изведена 1839. године у Сегедину, а после тога је често извођена у Србији. Први нотни запис оставио је Корнелије Станковић, после светосавске прославе у Бечу 1858. године ...
Најплеменитији, најнароднији, најживотворнији, најправославнији, најнебескији и најдржавотворнији Србин - Сава Немањић - инспирација је и за српску "химну над химнама".
Као аутори стихова помињу се Јован Григоријевић, епископ вршачки и карловачки, који је, по некима, ове стихове написао још 1735. Књижевник Јован Ђорђевић пише да је присуствовао извођењу песме о Светом Сави 1839. године на ђачкој прослави у Сегедину и убеђен је да је аутор ових стихова катихета Павле Стаматовић, његов професор. Први нотни запис оставио је Корнелије Станковић, после светосавске прославе у Бечу 1858. године. А онда следе - Мокрањац, Јенко, Крстић ...
Помиње се и име писца Александра Сандића као могућег аутора Светосавске химне.
У наставку послушајте Светосавску химну у извођењу Данице Крстић:Историјат
Свечана песма испевана током 18. века у славу Светог Саве, најстарија је химна у Срба. Написана је на црквенословенском језику и имала је четири строфе. Јавно је изведена 1839. године у Сегедину, а после тога је често извођена у Србији. Први нотни запис оставио је Корнелије Станковић, после светосавске прославе у Бечу 1858. године ...Најплеменитији, најнароднији, најживотворнији, најправославнији, најнебескији и најдржавотворнији Србин - Сава Немањић - инспирација је и за српску "химну над химнама".
Као аутори стихова помињу се Јован Григоријевић, епископ вршачки и карловачки, који је, по некима, ове стихове написао још 1735. Књижевник Јован Ђорђевић пише да је присуствовао извођењу песме о Светом Сави 1839. године на ђачкој прослави у Сегедину и убеђен је да је аутор ових стихова катихета Павле Стаматовић, његов професор. Први нотни запис оставио је Корнелије Станковић, после светосавске прославе у Бечу 1858. године. А онда следе - Мокрањац, Јенко, Крстић ...
Помиње се и име писца Александра Сандића као могућег аутора Светосавске химне.
Текст Светосавске химне:
†
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави
Српска дика
школска слава
Просветитељ
српски Сава
Појте му Срби
Песму и утројте.
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према твоме пастиру
Светитељу Сави.
Цело српство славу слави
Свога оца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби,
С мора и Дунава,
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте:
Саву српску славу
Пред престолом Творца!
Војводина, Косово
равна Славонија
Црна Гора, Банија
Лика, Далмација
Босна и Ерцеговина
Светог Саве ђедовина
Сложно славе славу
Светог оца Саву.
Да се српске све земље
што пре уједине
Сунце правде, слободе
да нам свима сине
Да живимо сви у слози
Свети Саво ти помози
Почуј глас свог рода
Српскога народа.
Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине;
Да живимо сви у слози,
Свети Саво ти помози
Почуј глас свога рода
Српскога народа!
Пет векова Србин је
У ропству чамио,
Светитеља Саве
Име је славио:
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли:
Појте му Срби,
Песму и утројте!
†
Нема коментара:
Постави коментар