среда, 25. мај 2011.

40 ИКОНА

Емисија "ВЕЧЕРЊИ ЗВОН"

У данашњој епизоди "Вечерњег звона" препоручујемо вам песму:

АСИМ САРВАН - "40 ИКОНА"

Песма посвећена Превлачким мученицима
Манастир Св. Архангела Михаила, Превлака код Тивта


* * *

У данашњој емисији ВЕЧЕРЊИ ЗВОН слушајте:

- Најава вечерњег програма
- Расуђивање
- Из "Житија светих" Преподобног Јустина Ћелијског
- Црквене вести:
  • новости из Српске православне црквене општине сомборске
  • новости из Архијерејског намесништва сомборског
  • новости из Епархије бачке
  • новости из Српске Православне Цркве
  • новости из Православне васељене
- Хит песма дана
- Укључење слушалаца

Уредник и спикер: Благоје Цар

понедељак, 23. мај 2011.

ДВЕ ПЕСМЕ У ЧАСТ СВЕТОГ КИРИЛА И МЕТОДИЈА


Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе деcет година међу Словенима и тако научи cловенcки језик. По том cе Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му cе придружи доцније и Кирил (Конcтантин). Но када хазарcки цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Хриcтове, тада по заповеcти царевој ова два брата буду пронађени и поcлати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Хриcтову, они га крcтише cа великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. Поcле извеcног времена они cе врате у Цариград, где cаcтаве азбуку cловенcку од тридеcет оcам cлова, и почну преводити црквене књиге c грчког на cловенcки. На позив кнеза Раcтиcлава оду у Моравcку, где веру благочеcтиву раcпроcтреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их cвештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где cе Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада cе Методије врати у Моравcку и потруди cе до cмрти на утврђењу вере Хриcтове међу Словенима. По његовој cмрти - а он cе упокоји у Гоcподу 6. априла 885. године - ученици његови, петочиcленици, cа cветим Климентом као епиcкопом на челу, пређоше Дунав и cпуcтише cе на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима поcао, започети Кирилом и Методијем на cеверу.

четвртак, 19. мај 2011.

Стихира Светим српским светитељима


СТИХИРА СВЕТИМ
СРПСКИМ ПРОСВЕТИТЕЉИМА,
глас 5.

Свети српски Просветитељи и Учитељи,
и преподобни Краљеви и Цареви и Кнежеви:
Симеоне Мироточиви, Саво равноапостолни,
Стефане Првовенчани, Владиславе краљу,
и Саво Други, са свехвалним Теоктистом,
преподобни Милутине, Никодиме, Данило,
са Евстатијем премудрим, предивни међу страдалницима
Стефане, Дечана славо и Уроше часни,
Преславни и велики кнезе Лазаре,
који си пролио крв своју за веру и Отаџбину,
свехвалне царице, кнегиње и деспотице опевамо :
Јелену, Анастасију и Ангелину,
свети деспоти Георгије, Стефане, Максиме и Јоване
сирмијских и крушедолских обитељи славо,
свети Петре Коришки , Јоанкије Девички,
Прохоре Пчињски, Јоване Рилски
Свети чудотворче Науме, Давиде, Гаврило Лесновски
Иларионе Осоговски, свети Василије цудотворче захумски ..
све вас прослављамо и славимо.
Јер сте велики заступници и представници рода српскога.
О, оци, и пастири добри!
Упутите Отаџбину (народ) ка пристаништу спасења,
и молите мир од Бога роду нашем!


Саслушајте извођење "СТИХИРЕ СВЕТИМ СРПСКИМ ПРОСВЕТИТЕЉИМА" на пети глас у извођењу братије Дечанског манастира:

четвртак, 12. мај 2011.

МУЗИЧАР ПЕВА О СВЕТИТЕЉУ


На дан празника Светог Василија Острошког, доносимо вам необични спој забавне и побожне музике од прослављеног рок музичара. У питању је нико други до певач Асим Сарван. 

Асим Сарван је био певач најпознатије акустичарске групе седамдесетих "С времена на време". Својим гласом је давао боју и топлину звуку целе групе. Као што је и сам рекао, једна од основних одлика рада групе "С времена на време" био је покушај стварања оригиналног домаћег урбаног звука те другачијег тумачења фолклора кроз поп и рок културу, али уз поштовање чистоте традиције јер смо сматрали, да су наши највећи узори, Битлси, нешто слично чинили у оквирима своје културе.

Крајем осамдесетих година 20. века, он улази у нешто потпуно ново, рекавши: "Крајем осамдесетих, дакле, пред сам пад Берлинског зида, негде у некој тачки на унутрашњим зидовима мојих ноздрва, појавио се чудесан мирис и ја осетих неку нову свежину, која је наговештавала велике промене..."

Резултат
тога је ЦД под називом: "У потрази за добрим одговором".


Ова
збирка је једно духовно путовање, тражење одговора о постојању и Богу, питање вере. Православље, Ђурђеви Ступови. Амбијентална плоча пуна етно мотива, али и звукова који подсећају на забавну музику.


Послушајте песму "Василије Свети поносе монаха" музичара Асима Сарвана
.

уторак, 10. мај 2011.

СВЕТОСАВСКА ХИМНА

Светосавска химна је песма посвећена Светом Сави, која се пева на Савиндан у свим школама у Србији, Републици Српској и у расејању.

Историјат
Свечана песма испевана током 18. века у славу Светог Саве, најстарија је химна у Срба. Написана је на црквенословенском језику и имала је четири строфе. Јавно је изведена 1839. године у Сегедину, а после тога је често извођена у Србији. Први нотни запис оставио је Корнелије Станковић, после светосавске прославе у Бечу 1858. године ...

Најплеменитији, најнароднији, најживотворнији, најправославнији, најнебескији и најдржавотворнији Србин - Сава Немањић - инспирација је и за српску "химну над химнама".

Као аутори стихова помињу се Јован Григоријевић, епископ вршачки и карловачки, који је, по некима, ове стихове написао још 1735. Књижевник Јован Ђорђевић пише да је присуствовао извођењу песме о Светом Сави 1839. године на ђачкој прослави у Сегедину и убеђен је да је аутор ових стихова катихета Павле Стаматовић, његов професор. Први нотни запис оставио је Корнелије Станковић, после светосавске прославе у Бечу 1858. године. А онда следе - Мокрањац, Јенко, Крстић ...

Помиње се и име писца Александра Сандића као могућег аутора Светосавске химне.
У наставку послушајте Светосавску химну у извођењу Данице Крстић:



Текст Светосавске химне:



Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави
Српска дика
школска слава
Просветитељ
српски Сава
Појте му Срби
Песму и утројте.

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према твоме пастиру
Светитељу Сави.
Цело српство славу слави
Свога оца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби,
С мора и Дунава,
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте:
Саву српску славу
Пред престолом Творца!

Војводина, Косово
равна Славонија
Црна Гора, Банија
Лика, Далмација
Босна и Ерцеговина
Светог Саве ђедовина
Сложно славе славу
Светог оца Саву.

Да се српске све земље
што пре уједине
Сунце правде, слободе
да нам свима сине
Да живимо сви у слози
Свети Саво ти помози
Почуј глас свог рода
Српскога народа.

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине;
Да живимо сви у слози,
Свети Саво ти помози
Почуј глас свога рода
Српскога народа!

Пет векова Србин је
У ропству чамио,
Светитеља Саве
Име је славио:
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли:
Појте му Срби,
Песму и утројте!